Glum­ci, ko­ji ra­ni­je ni­su ni­ka­da uze­li mu­zič­ke in­stru­men­te u ru­ke, za po­tre­be pred­sta­ve „Pri­ro­da i dru­štvo“ Za­gre­bač­kog ka­za­li­šta mla­dih, u sa­rad­nji sa Ko­lek­ti­vom SKROZ i HDS ZAMP, sve svi­ra­ju uži­vo, kao pra­vi ro­ke­ri na­u­či­li su da svi­ra­ju bub­nje­ve, bas i so­lo gi­ta­ru. Iz­vo­de ori­gi­nal­nu mu­zi­ku ko­ju su kom­po­no­va­li Ve­dran Pe­te­r­nel i Du­šan Du­co Vra­nić. Re­di­telj­ka No­ra Kr­stu­lo­vić je na­mjer­no iza­bra­la na­slov ko­ji pot­sje­ća na škol­ski pred­met, uvje­re­na da te­me o ko­ji­ma pred­sta­va go­vo­ri tre­ba da bu­du dio obra­zo­va­nja. Na­mje­nje­na je mla­di­ma od osmog raz­re­da i sta­ri­ji­ma, ko­ji ko­ja po­či­nju da raz­mi­šlja­ju šta će sa so­bom su­tra – da li su kon­zu­men­ti, pro­iz­vo­đa­či ili auto­ri...
– Ba­vi­mo se pi­ta­njem ka­ko funk­ci­o­ni­še ovaj svi­jet kad su u pi­ta­nju ka­pi­tal, in­te­lek­tu­al­ni ka­pi­tal i fi­nan­si­ra­nje umjet­no­sti. S jed­ne stra­ne svi go­vo­re da kul­tu­ru tre­ba ma­nje fi­nan­si­ra­ti iz jav­nih iz­vo­ra i da mo­ra vi­še za­ra­đi­va­ti na tr­ži­štu, a s dru­ge stra­ne ve­li­ki broj ko­ri­sni­ka je ne že­li pla­ti­ti, ne­go bes­plat­no ski­da fil­mo­ve, mu­zi­ku sa in­ter­ne­ta. Kao ne­ko ko ži­vi od umjet­no­sti, ka­žu vam da ste „uhljeb“, da ne­ma­te pra­vo na jav­ni no­vac, da ste ne­ko ko do­bi­ja hljeb, a ne ra­di za svoj hljeb, a sa dru­ge stra­ne do­la­zi­te u si­tu­a­ci­ju da ne mo­že­te na tr­ži­štu da na­pla­ti­te svoj rad. U pred­sta­vi is­tra­žu­je­mo ka­ko ri­je­ši­ti taj si­stem, ka­že re­di­telj­ka. Ve­li­ki dio pred­sta­ve se do­ga­đa uži­vo, kao im­pro­vi­za­ci­ja, a sva­ko od glu­ma­ca ima svo­ju spe­ci­fič­nu ulo­gu – autor, pro­du­cent, po­sred­nik, no­vi­nar...
– Na­dam se da ova pred­sta­va pre­no­si mla­di­ma ide­ju da i sa­mi stva­ra­ju i da u tom smi­slu bu­du oba­zri­vi pre­ma umjet­no­sti, da je ra­zu­mi­ju u smi­slu da ih od­ga­ja­mo za ra­zna umjet­nič­ka dje­la i ako će se sa­mi jed­no­ga da­na pro­fi­li­ra­ti da raz­mi­šlja­ju o autor­skim pra­vi­ma i da raz­mi­šlja­ju ka­da ski­da­ju ne­či­ja dje­la, ka­da ih kon­zu­mi­ra­ju bes­plat­no, sa­mo da zna­ju što či­ne, da ne­ko ko ra­di pro­fe­si­o­nal­no i od to­ga za­ra­đu­je za kruh, da ga ti­me ne po­štu­ju i ne pri­do­no­se to­me da on i da­lje op­sta­ne na sce­ni, ka­za­la je An­đe­la Ra­mljak, glu­mi­ca, a nje­na ko­le­gi­ni­ca Mia Bi­on­dić do­da­je da je in­sti­tu­ci­o­nal­na edu­ka­ci­ja če­sto na­sil­na i vr­lo stro­ga, a u pred­sta­vi „Pri­ro­da i dru­štvo” edu­ka­ci­ja se de­ša­va spon­ta­no, na vr­lo hu­mo­ri­sti­čan na­čin, ta­ko da ka­sni­je mla­di o to­me raz­mi­šlja­ju.
-Ni­ko tu ne po­pu­je, ne da­je­mo lek­ci­je što bi i ka­ko ne­ko tre­ba­lo da ra­di, ne­go na vr­lo lak na­čin dje­lu­je­mo ne sa­mo na dje­cu ne­go i na od­ra­sle, ko­ji nam pri­la­ze sa bit­nim pi­ta­nji­ma ne sa­mo za mu­zi­ku, ne­go uop­šte za umjet­nost, ka­že Mia. Po­red Mie i An­đe­le igra­ju i Edvin Li­ve­rić, Ja­smin Te­la­lo­vić, Do­ra Po­lić Vi­tez i Zo­ran Ču­bri­lo. Ovo im je naj­ve­će gle­da­li­šte za ko­je su igra­li do sa­da.
M.D.P.